Ненасилна комуникација

< Назад

Ненасилна комуникација

Шта могу да урадим? – Савети за излажење на крај са агресивним понашањем

Овде ћете наћи савете о томе како да разговарате са својим дететом на бази принципа Ненасилне комуникације Маршала Розенберга. (За више информација кликните овде).

Основне претпоставке Розенберговог модела у 4 корака су да се иза сваког људског деловања налазе се извесна осећања и потребе. Иза сваког агресивног понашања се налази прекорачење граница. Ова и осећања која им се придружују могу се открити кроз саосећајну комуникацију.
Решавање конфликта мирним путем и задовољавање потреба се сада може водити кроз дијалог. У тексту који следи налазе се 4 корака у дијалогу у смислу ненасилне комуникације:

1. Посматрање
   Прво покушајте тачно да опишете коју врсту понашања гледате. Будите сигурни да не тумачите и не вреднујете понашање. Ваше дете, прималац ваше опсервације, треба да зна на шта мислите.
2. Осећања
   Поделите касније са дететом осећања која су вас обузимала док сте посматрали ситуацију. Ако вам недостаје речи у опису својих осећања, или оних код вашег детета, можете наћи листу коју чине различита осећања.
3. Потребе
   Чине основни квалитет свега за чим људи жуде (или би волели да имају) у свом животу. У себе укључују основне потребе, као што је потреба за сном, за течношћу, али исто и за љубављу, сигурношћу и самоостварењем. Које су друге потребе? Како да их правилно изговорим? За вашу информацију, консултујте листу потреба. Сада, формулишите их заједно са осећањем и наведите као резултат своју жељу или захтев.
4. Захтеви
   Са овим захтевом наведите чињење или понашање које резултира из потребе. Ево разлике између захтева и жеље: захтев су конкретна чињења, док су жеље више магловите и односе се на будуће услове (нпр. „Буди љубазнији према старијима!“) Захтеви имају више шанси за успехом, јер се односе много конкретније на жељено понашање. Стога су захтеви примеренији, посебно у раду са малом децом.

Пошто је довољно тешко одраслима да артикулишу своја осећања и потребе, не може се претпоставити да је деци лакше да их изразе. Због тога је од још веће важности да ви, као родитељи, будете сензитивни на њихове исказе. Потребно је да их са слушате са емпатијом (појашњавати и понављати шта су рекла је у сржи концепта овог модела), особа која слуша може пошиљаоцу дати прилику да себи појасни сопствене мисли, осећања и потребе. (Шта је пошиљалац? За основне информације које се односе на комуникацију кликните овде). Ово је оптимални услов за проналажење уобичајених, алтернативних образаца понашања за које није потребно физичко насиље како би се задовољиле потребе.