Основи људске комуникације

Living Democracy » Parents » ДЕЦА (4 – 12 године) » Вршњачко насиље » Основи људске комуникације

< Назад


Основи људске комуникације

Хајде да прихватимо следећу дефиницију комуникације: Свака комуникација је порука између пошиљаоца и примаоца. Деца и родитељи могу бити пошиљаоци (особе које желе да комуницирају о нечему) или примаоци (особе које примају поруку).

Не можете да не комуницирате. Чак и када смо тихи и избегавамо контакт очима са другима, ми шаљемо поруку: „Остави ме на миру, желим да будем сам/а.“ Штавише, бебе и деца раног узраста могу и желе да комуницирају са нама. То чине невербалним путем и зато је родитељима тешко да их разумеју. Слично томе, јако мала деца покушавају да изразе своја осећања, потребе и жеље. Како бисмо омогућили успешан и задовољавајући процес комуникације са нашом децом, важно је да покушамо да декодирамо и разумемо њихове невербалне комуникационе напоре.

Постоји симетрична и комплементарна комуникација. Симетрична имплицира да се ради о комуникацији двоје једнаких партнера: пријатеља, браће и сестара или колега; комплементарна комуникација је базирана на неједнаким односима снага, као што је између наставника и ученика, руководиоца и запосленог, родитеља и деце. Ови односи су дефинисани структуром моћи у оквиру које особа која има моћ може да врши притисак на другу особу. Наравно, лакше је комуницирати из позиције моћи, као што је наша – родитељска позиција. Али мора се бити обазрив како не бисмо злоупотребљавали ову моћ јер комуникација може имати слабе резултате и имати негативне последице за однос са нашом децом. Деца су увек у подређеном положају када комуницирају са родитељима. Не могу побећи од тога.

Одређивање комуникације: Пошиљалац и прималац стварају различито тло за комуникацију, због чега тумаче своје понашање кроз процес комуникације углавном као реакцију на понашање других (сваки партнер у комуникационом процесу верује да је други узрок специфичног понашања). Одредити комуникацију значи тумачити текући низ догађаја обележавањем једног догађаја као узрока и следећег догађаја као одговора (ако се једна ствар догоди, увек се догоди друга).