Навике у исхрани

Ваш син Александар има годину и по дана. Жели сам да једе. Али уместо да правилно користи кашику и виљушку, игра се са храном, а када жели да узме залогај, промашује уста. Храна је свуда: на његовој одећи, коси и на поду свуда око стола. Бесни сте јер размишљате о томе какав неред је направио и колико времена ће вам требати да доведете кухињу у ред.

Сваком родитељу је позната ова ситуација из живота са децом раног узраста. Како можемо адекватно реаговати и избећи конфликте и непријатне емоције у оваквим ситуацијама?

Уколико сте заинтересовани, овде ћете пронаћи неке предлоге и нека основна питања која вам могу помоћи да сагледате своје реакције у оваквим ситуацијама и поразговарате о њима.

Шта би требало да знам у вези комуницирања са бебама и малом децом?

Свака комуникација утиче на мозак вашег детета а језик је од суштинског значаја за добар развој мозга вашег детета. Недостатак комуникације у раном детињству води ка сиромашном развоју речника и негативним последицама за дечју интеликтуални развој и касније успехе у учењу. Наш мозак прави мрежу неурона, користећи све стимулусе који долазе из окружења. Кроз друштвено деловање, односно кроз вербалну и невербалну комуникацију, понављањем и продубљивањем стимулуса помажемо нашем мозгу да ојача и повећа ову непроцењиву мрежу.

Као родитељи, имате велики утицај на развој интелигенције детета и на његов индивидуални и друштвени развој. Како можете унапредити развој мозга вашег детета?

Важно је да стално разговарате са својим дететом, чак и у раном добу. Међутим, за развој мозга није битно само колико често причате, већ и шта говорите. Научници су развили неке основне препоруке (три П) о којима би требало да размислите.

Три П:

Промислите: Ово значи да је потребно да се ставите у позицију детета. Посматрајте своје дете: Шта дете тренутно интересује? На шта обраћа пажњу? Причајте са вашим дететом о томе (нпр. о зубу, о шољи или чинији, о текстилу, камењу, огледалима, животињама, другој деци, о осећањима и ономе што види у свом окружењу) чак и када не може да вас разуме. Некада ће деца јако брзо променити свој фокус и скренути пажњу. Понекад књига можда престане да буде занимљива за дете после једног минута, али може изненада показати велико интересовање за играчке у другом делу собе. Пустите дете да оде по то и прокоментаришите његово чињење! Прихватите перспективу детета и подржите својим коментарима учење детета и развој његовог мозда. Дете не мора да троши енергију незанимљивим стварима које му намећу родитељи.

Причајте више: Овај савет је заиста лако применити са малом децом. Причајте о свему што радите са дететом: храњење, мењање пелена, облачење, купање. Дете ће запамтити различите речи док причате и после неког времена ће их поновити. Примери:

• Објасните предмет који дете држи у руци: Шта је то? За шта се користи?
• Заједно са дететом тражите друге или сличне предмете: Где их можемо наћи? Где су се сакрили?
• Питајте: Када ваше дете пружи руке према вама, прво питајте: „Хоћеш да дођеш код мене?“ и тек онда га узмите. На овај начин дете ће повезати ваше понашање (чињење) са изговореним речима.

Када ваше дете почиње да изговара речи (као ‘лопта’), направите целу реченицу од његове једне речи, попут „Да, ово је лопта“ или „Хоћеш ли да се играш лоптом?“ Таквим чињењем или када користите речи у различитим контекстима, охрабрујете дете да комуницира. То такође развија жељу за употребом језика.

Преокрените: Док комуницирате са својим дететом омогућите реципроцитет. Нека дете пронађе своје речи, немојте га убрзавати и рећи реч пре њега. У раној фази учења језика малој деци треба извесно време да пронађу адекватну реч.

Користите отворена питања, попут: зашто, ко, како ? Деца тада морају да користе више речи да би одговорила на та питања, па кроз њих увежбавају свој речник. Штавише, овим питањима подржавате и одржавате комуникацију. Ваша конверзација се стога неће завршити након једног питања и одговора у виду једне речи да-не.

Идите на анализу

„Разговори са децом – Навике у исхрани“ су настали на основу следећих референци: