Отворена комуникација

Living Democracy » Parents » ДЕЦА РАНОГ УЗРАСТА (1-3 године) » Тантруми (наступи беса) » Отворена комуникација

< Назад


Отворена комуникација

Не комуницира се само речима. Сви ми комуницирамо невербално говором тела (фацијалне експресије, држање, покрети). Висина и тоналитет глас такође утиче на то како су људи разумели нашу поруку. Осим тога, 4 различита аспекта поруке (информација, релација, обраћање и самооткривање) се морају узети у обзир када постоје покушаји за успешном комуникацијом.

Закључак: Веома је тешко послати поруку онако како пошиљалац (у овом случају Марта) жели да буде схваћена, а још је теже примаоцу поруке да декодира намеру и значење, које је евидентно у неспособности Мартине мајке да разуме комуникацију своје ћерке.

Зато је веома важно ‘отворити’ комуникацију. Отворена комуникација нам омогућава да видимо имплицитне аспекте поруке као експлицитне и обезбеђује нам да не идемо у међусобно неразумевање. Временом чак ни пошиљалац поруке неће знати праве намере у поруци којом комуницира или у понашању. На пример, бебе и деца до 3 године живота немају капацитете да се носе са својим осећањима, унутрашњим стањима и потребама, због недостатка способности да јасно комуницирају. Зато то зависи од родитеља и других одраслих да сами открију (Примери: Да ли је дете болесно или гладно? Да ли га/је нешто мучи и боли или је само уморан/на?) Ситуација са деветогодишњом девојчицом наговештава да она није у поптуности свесна својих потреба. Стога је ваша родитељска дужност да покушате да разумете своје дете. Ваше залагање у отвореној комуникацији може помоћи у појашњењу имплицитних аспеката њихових порука.

Како можемо да ‘отворимо’ комуникацију?

Прво: Покажите свом детету шта сте разумели или сазнали из њене поруке. Избегните интерпретацију њеног понашања док говори или нешто ради. Само дајте повратну информацију о томе шта сте чули или видели.

Друго: Морате уложити напор и отворено комуницирати о својим осећањима, мислима, жељама и потребама. Будите пажљиви, немојте их изражавати на имплицитан начин.

Треће: Дајте времена за разговоре и комуникацију уопштено, тако што ћете рећи свом детету: „Важна си ми. Интересује ме све у вези тебе, твоје мисли, осећања, читав твој живот.“ То ће погодовати дубоком осећању припадности и подржати самопоуздање вашег детета.

Да бисте добили вежбе са отвореном комуникацијом, наставите да читате овде!