8. наставна целина (VII и/или VIII разред ОШ) Правим свој постер!

А  План часова

Б  Васпитно образовни циљеви

Људска и дечија права остаће само слово на папиру уколико не добију значај у реалном животу људи. Стога се морају разумети и повезати са конкретним искуством. То ће рећи, морају бити примењена у свакодневном животу, а њихово кршење ваља препознати.

Ако ученици треба да разумеју права детета, на шта смо ми овде усредсређени, морају практично да раде с њима. Само слушање и читање неће бити довољно. Тиме се бави не само ова наставна јединица, него сви приручници из ове едиције заједно.

Овде треба направити опаску у вези термина „дечија права“, пошто он повремено иритира адолесценте. И то с правом, јер они не желе да их називају децом. Права детета се ипак односе на њих, бар до навршених 18 година. Адолесценти треба да схвате да им дечија права служе као инструмент који им помаже да идентификују случајеве неправде, као и да траже правду.  Ратификацијом Конвенције о правима детета, свака држава прихвата обавезу примене ових права свим могућим средствима, што подразумева велики приоритет у процесу примене, укључући подршку деци и младима да користе и уживају своја права.

У наставном пројекту за седми разред, предлажемо да ученици мало подробније проуче Конвенцију и проналазе случајеве њене примене, односно кршења права детета у сферама свакодневног живота.

Циљ овог пројекта је изложба – ако је могуће, 20. новембра, на Међународни дан права детета – са постерима који се односе на сва дечија права. Сваки плакат садржи: опис садржаја, упечатљив пример из живота са илустрацијом, анализу одређеног дечјег права. Тако се негује свестран прилаз теми – од аналитичког до креативног.

Са дидактичке тачке гледишта, ова изложба даје прилику и подстицај ученицима да се позабаве одређеним члановима Конвенције. Можда наставници из других разреда могу бити жири и одабрати најлепши постер који ће добити неку симболичну награду (на пример, карту за биоскоп, ваучер за књигу).

Примере из локалне заједнице или из међународног контекста треба узети из различитих штампаних медија које су ученици донели у школу. Стога, читање новина и часописа ће бити кључни елемент припреме. Без кооперативног учења (рад у малим пројектним групама) ученици неће остварити своје циљеве. То је још један образовни циљ овог пројекта.

Пројекат би требало да обухвати око четири часа. Видећете да није сваки час потпун за себе, него сви чине целину. Унутар група, ученицима би требало дати прилику да сами за себе разраде план рада у временским оквирима. С обзиром да се изложба планира за Међународни дан дечјих права, 20. новембар, препоручује се да рад на пројекту почне крајем октобра или почетком новембра.

В. Кључна питања за размишљање у осмој наставној целини

Наставни материјали

• Велики листови папира
• Папири разних боја
• Фломастери
• маказе
• лепак
• Стари часописи и новине
• Слике и фотографије
• Текст Конвенције о правима детета (в. прилоге;
• Картице о дечијим правима

Г  Ток часова

1. час

Уводне информације: Прво наставник представља ученицима комплетан план рада за следећа четири часа. Разред треба да схвати да ће се бавити дечјим правима, сложенијим истраживањем тих права и, на крају, креирати постере како би приказали дечија права, укључујући можда и такмичење. За почетак би можда ваљало обновити знање о дечјим правима.

Деле се примерци Конвенције о правима детета из 1989. године (в. прилог) по један примерак за сваког ученика. Зависно од узраста деце, проценити да ли је потребна скраћена и поједностављена верзија.Она се састоји од 54 члана, од којих су прва 42 од директног значаја за ученике.. Ученици би требало да прочитају целу Конвенцију (то може бити домаћи задатак) и да лично изаберу три члана Конвенције за које сматрају да су од посебне важности за њих.

На унапред састављеној листи, са бројевима чланова Конвенције, коју је донео наставник, ученици обележавају по три члана које дефинишу као оне од посебног значаја. Следи пребројавање резултата и на основу њих утврђује се преуређена листа.

Наставник модерира разговор између ученика, дајући сваком ученику прилику да учествује у дискусији као и да буде саслушан.

• Како сте утврдили приоритете, који вам је био мотив при избору?
• На који начин избор чланова Конвенције одражава реалну ситуацију деце и младих код нас? Зашто су ти чланови од прворазредног значаја?
• Можете ли препознати образац или главни принцип?
• Који су елементи изостављени?

2. и 3. час

Сада треба формирати трочлане групе, а то се може урадити на најмање три различита начина а) поступком случајног избора (разбројавање: 1-2-3) б) по избору ученика, при чему се подразумева разматрање аспекта групне динамике и међусобних односа деце, евентуално, именовати резервне чланове; в) по налогу нааставника, а на бази транспарентних критеријума..

Пре него што рад почне, групе се морају саме организовати. Ученици дају назив својој групи и доделе три задатка. Свака група треба једног менаџера за планирање времена, менаџера за материјале и координатора. Група записује оно за шта је сваки члан одговоран у врху листа А2. Ови планови се  каче у учионици. Касније, групе ће додати чланове Конвенције на којима раде.

У међувремену, наставник је узео 10 најчешће бираних чланова са табле и ставља их на сто, лицем надоле. Координатори групе ће сад насумице изабрати члан и добити опис свог задатка.