Вежба 4.1. – Сви различити, сви једнаки

Поступак

1. Учионица или просторија без клупа: слободан простор се подели у два дела кредом или канапом. Испрва, читаво одељење стоји с једне стране линије.
   Наставник сад говори наглас једну по једну од предложених карактеристика.Чим наставник изговори особину, они који сматрају да је имају прелазе преко црте. Наравно, списак особина мора бити прилагођен узрасту и ситуацији у одељењу.
   Примери: Сви они који …
   • носе фармерице
   • имају плаве очи/li>
   • су старији/млађи него што предвиђа календарска година за разред/li>
   • су посетили друге земље у Европи/li>
   • редовно читају новине/li>
   • код куће говоре језик различит од оног у школи/li>
   • су били предмет дискриминације/li>
   • имају пријатеље са сметњама у развоју (физичким, духовним)/li>
   • имају предрасуде према некој другој групи људи.
2. Ученици разматрају следећа питања:
   • Да ли се ико нашао у групи са неким за кога је сматрао да са њим нема ништа заједничко?
   • Какав је осећај бити део велике групе?
     Какав је осећај бити сам или врло усамљен?
     Ко је доживео слично искуство: а) припадност већини, б) осећај усамљености и неприпадања?

Додатна активност

Ученике можемо питати да сами предложе неке карактеристике, али наставник мора пазити да то не буду каракеристике на које ученици могу бити доста осетљиви.

Варијација

Чим наставник изговори карактеристику, ученици се крећу по одељењу и формирају групе од особа са истим особинама. Остају заједно за тренутак да би попричали о томе шта имају заједничко (на пример, ствари које воле, поседовање или недостатке одређених особина итд.).