Седмо поглавље – Учествовање у политици

Увод

Слика приказује мушкарца и жену, а подржавају их дечак и девојчица, како заговарају своје ставове у јавности. Транспарент мушкарца приказује глобус као симбол света, док  жена на свом транспаренту, који држи дечак, скреће пажњу на звезду петокраку. Можда се тај симбол односи на површину на  којој стоје. Њихови изрази лица су пријатељски и не показују никакве знаке непријатељства. Одрасли и деца учествују у политици. Користе своје право да мирно демонстрирају у јавности. Оба пола су једнако заступљена, тако да се не ради о питању пола. Ове две групе се такмиче за пажњу и подршку већине. Супротстављени су директно, тако да ту нису укључени ни медији, ни политичке странке, ни интересне групе.

Ове четири особе стоје на подлози која личи на звезду са неправилним крацима. Тај симбол се може протумачити на разне начине. Звезда може представљати заједницу која пружа својим грађанима осећај припадања, а исто тако пружа и оквир за права, одговорности и дужности. Звезда би такође могла представљати „подијум“ на који грађанин ступа када говори у јавности. Ко год изабере да не стане на тај подијум неће бити саслушан  и мораће прихватити одлуке које се на крају донесу. Грађани учествују у политици на разне начине. ЕДЦ/ХРЕ се фокусира на начине активног, директног учествовања. Учествовање у политичком животу је и право деце, а не само одраслих. Да би то спровели у дело, потребно је да такав став наилази на разумевање као и пажљиво просуђивање. Политичко учествовање у демократији треба да се поучава у школама, што захтева од школа да функционишу као микро-друштва која омогућавају ученицима да учествују у управљању школским  пословима.

Како у демократским школама тако и у демократском друштву, препирке и расправе, чак и свађе и сукоби, нису нешто чега се треба плашити већ би то требало сматрати нечим нормалним и корисним у демократском начину доношења одлука. Решавање сукоба идеја и интереса је основна метода решавања проблема и одлучивања. Ако интереси и циљеви нису јасно исказани, онда се не могу узети у обзир. У отвореном друштву хармонија – „заједничко добро“ – не може се наметати, већ до ње треба доћи путем договора.  Расправа и сукоб нису штетни ако су део културе расправљања, решавања сукоба и компромиса.

Вежбе се фокусирају на оквирне услове и методе политичког учествовања. Ово помаже ученицима да цене то што имају могућност да учествују у својој заједници.