Kako bi trebalo upravljati školom?
| Obrazovni ciljevi | Učenici mogu definisati kriterijume vezane za način kojim bi se trebalo vladati školom i o ulozi vijeća učenika u tom procesu. |
| Učenički zadaci | Učenici raspravlju kako bi radio njihov idealni učenički parlament. |
| Sredstva |
Upitnik za svakog učenika (radni list za učenike 9.3), veliki komad papira i flomasteri za svaku grupu od 4 do 6 učenika. |
| Metodi | Prezentacije, individualni i rad u manjim grupama. Razredna rasprava. |
Osnovne informacijeI mladi su takođe građani. Oni imaju pravo da se i njihova riječ čuje o stvarima koje se tiču njih i njihove zajednice. To se takođe odnosi i na njihovu školu. Mehanizmi koji omogućavaju učenicima da učestvuju u upravljanju školom ne samo da pomažu mladima da ostvare svoja prava, nego im pomažu i da nauče nešto više o demokratskim procesima. Šta bi ti mehanizmi mogli da budu, međutim, otvoreno je pitanje. Neki smatraju da je za svaku školu važno da ima svoj zasebni učenički parlament, dok drugi tvrde da to nije neophodno i da postoje i drugi načini da se učenici uključe u upravljanje školom. Čas bi trebalo početi materijalima koje su učenici pripremili kao domaći zadatak. Zavisno od raznovrsnosti njihovog materijala i potrebe za raspravom, vremenski okvir će se možda morati proširiti na još jedan čas. Kako postoje ograničenja u tom pogledu, nastavnik može prikupiti učeničke radove i dati im pismenu povratnu informaciju. Nastavnik bi se, međutim, morao pobrinuti da učenički radovi dobiju pažnju koju zaslužuju. |
Lekcija
Učenici započinju čas predstavljanjem rezultata njihovih anketa koje pokazuju šta misle njihove porodice i prijatelji o odgovornostima građana. Učenici raspravljaju o svojim rezultatima.
Nastavnik uvodi novu temu pozivajući se na učeničke materijale, koliko odgovara, i pitajući učenike što misle o tome koliko dobro radi njihov učeničko vijeće ili učenički parlament. Ako u tom trenutku ne postoji oblik predstavljanja učenika u školi, nastavnik bi trebalo da ih pita znaju li neku školu u kojoj on postoji i, ako znaju, u kojem obliku.
Nastavnik daje učenicima zadatak da zamisle idealni učenički parlament, tj. grupu demokratski izabranih učenika koji zastupaju interese svih učenika u školi.
Nastavnik im daje upitnik (radni list za učenike 9.3) koji učenici samostalno popunjavaju.
Nastavnik potom dijeli razred na grupe od po četiri do šest učenika. Učenicima u grupama ostavlja se nešto vremena da uporede odgovore na upitnik i da jedni drugima postave dodatna pitanja. Nakon toga svaka grupa dobije veliki list papira i nekoliko flomastera. Zadatak grupa je da osmisle statut idealnog učeničkog parlamenta. Nastavnik bi trebalo da objasni šta je statut i dâ neke primjere vrsta pravila za koja mogu očekivati da će se naći u statutu učeničkog parlamenta.
Nakon što završe, grupe prezentiraju svoje rezultate ostatku razreda i razgovaraju o pitanjima koja se time otvaraju; na primjer:
- Koliko bi vlasti trebalo da imaju učenici, a koliko direktor i nastavnici?
- Ko bi trebalo da ima zadnju riječ u donošenju odluka koje se tiču upravljanja školom?
- Može li škola predstavljati demokratski sistem?
Na kraju bi učenici trebalo da održe zajedničku prezentaciju direktoru škole i iznesu mu neke konkretne predloge kad je riječ o njihovoj školi, naravno, ukoliko to žele.
Za domaći zadatak učenici bi trebalo da provedu anketu među porodicom i prijateljima i pitaju ih sljedeće:
- Mislite li da bi svaka škola u državi trebalo da ima učenički parlament? Zašto, odnosno zašto ne?
Učenici bi trebalo da predstave rezultate ankete na početku sljedećeg časa.
